Biti trudnica u društvu, vrlo je teško. U nekim sredinama, na trudnoću se gleda, žalosno ali istinito, sa prezirom i podsmehom, naročito ako je reč o više trudnoća. Rađanje više dece se smatra u pomućenim umovima, primitivnim i nazadnim.
Današnji društveni trendovi koji cene razuzdanost i bezdetnost vrlo često nagone trudnice da kriju svoje stanje. Dešava se da i sami muževi kriju da su im žene trudne sa trećim detetom, da im se kolege ne bi podsmevale.
U nesređenom društvu, sa sumnjivim moralnim vrednostima, trudnoća je strogo nepoželjna odnosno „kontraindikovana“ za posao. Prilikom zaposlenja, neizostavno je pitanje „Da li ste udati“ i „Planirate li da imate decu“ ili „Planirate li još dece!?“ Dok u nekim firmama, morate da se obavežete da narednih 5 godina, nećete rađati decu. Demokratski, nema šta..
U ovakvim situacijama, drage naše trudnice, treba da imamo na umu, da je najvažnije da se odazovemo na poziv da budemo majke, a da je karijera uvek u našim rukama i da ne može izmaći. Možda baš razlaz sa nekim poslom bude lep početak nekog novog i boljeg životnog pravca.
Nažalost, kod socijalno ugroženih kategorija društva, često pitanje koje se postavlja je, „Kako će suprug reagovati na trudnoću?“ Upravo zbog ovakvih dilema, dolazi često i do prekida trudnoće. Društvo treba da bude na raličite načine uključeno u rešavanje ovih dilema,jer se na ovaj način borimo i protiv bele kuge koja nam polako preti potpunim izumiranjem.
Umesto ovakvih strahova i „suvišnih“ razmisljanja, bolje je da sve raspoloživo vreme provedete u lepim razmisljanjima o svojoj bebi. Rođenje dece predstavlja veliku radost, pa se treba potruditi da radost ispuni dom, jer deca zaista to i jesu.
