Koliko puta ste sedeli u društvu u kom se priča protiv svega što postoji na ovom svetu?
Nezaobilazne teme na kafi, obično uključuju kritike rijalitija, političara, sistema…. Žene, muškarci, današnja deca.
Popije se kafa, pojede se nešto, idemo dalje. Pa i sledeće viđanje isto tako. Tematika ravna žutoj štampi! Ok, žuta štampa i postoji zbog takvih, ljudi samo rade svoj posao i sigurno nas za rukave ne vuku do prve trafike.
Ne znam šta je boljka. Da li nivo svesti? Da li dosada? Možda nezadovoljstvo? Nesvesnost ko si i gde si ovog momenta?
Ili SAMO nismo svesni da je sve ovo život i da PROLAZI i daaa, mi smo sastavni deo ovog SISTEMA, ŽIVOTA I ČLANOVI OVOG DRUŠTVA!!!
Što bih se sad zanimala za rijaliti ako mi nije u sklopu životnih interesovanja? Zašto i zbog čega da kritikujem na sav glas? Dobro, možda bih i mogla, jer se protivim takvim sadržajima, ali smešni su oni koji to rade a gledaju.
I zašto pobogu, moramo pričati o tome? Baš mi, pričama i snebivanjima, dajemo primat takvim stvarima u društvu.
Večno se kritikuju mnoge stvari. Zašto se ne osmelimo pa shvatimo da smo i mi vredan član ovog društva i da svako od nas doprinosi vrednosti istog?
Ponekad smo i licemerni. Ako te nešto ne zanima, ignoriši! Ne daji mu mesta u životu!
Šta je to što nas tera da o svakom političaru, samo što je političar, imamo jedan te isti stav? Je li on meni kriv što me danas boli stomak ili možda što čekam 1.5h da predam zdravstvenu knjižicu? Nije.
Čovek je imao svoj put, prilike i podršku! Čiju? Narodnu!!! Jesi ti narod? Jesi! Izvoli na izbore pa menjaj!
Ali kad spomenu današnju decu… Ne, oni nemaju pojma kako smo se mi igrali. Ma igrali smo se s čim smo stigli. Nismo imali ni pojma o svemu kao što oni danas imaju. Ne možete porediti to vreme i sad. Svet je napredovao, što ne bi i igračke? Njima je lepo, a o krajnostima nećemo ovaj put. Ko je odgovoran da se postave granice, neka se pozabavi time i pomogne detetu u odrastanju.
Da li da se dotaknemo gradskih tračeva ili samo ruganja drugim ljudima? Dođe na isto, pa ‘ajmo malo i o tome.
Ne znam koliki god da je grad, svi sve znaju i svi o svakome pričaju. Priče sa kafe se svode „čija se majka preudala za nečijeg strica i njihovo dete ide u vrtić sa detetom moje zaove, pa onda ja sve to znam, znaš, u poverenju“. Bože! Ili, napumpala se sva, iskvarcala se, udala se zbog para i sad sedi u stanu a on je vara na svakom ćošku. A šta koga briga sve to? I svi vi pričate kako je svet propao a propada zbog takvih! I kao svi ste različiti, svi imate svoj fazon, a svi ste toliko stereotipni!
Samo malo kad biste se okrenuli sebi, deljenju lepih misli sa drugim ljudima, razumevanju i te što se napumpala i tih svih ljudi koji su vam predmet razgovora, možda biste se i vi osećali lepše. Trujete se. I svi vi kojima to ne prija… osmelite se da ne pristajete na takve razgovore. I vi ste odgovorni za to! Nemojte, nije vam niko kriv i nije vaš posao da brinete o drugima. Verujem da imate mnogo posla na sebi. Nije ovo hejt tekst.
Ovo je tekst da razmislite o čemu pričate i da shvatite da ste baš i vi odgovorni za to što kritikujete. Mnogo toga nam je dato. Uzimamo ili nadahnjujuće ili degradirajuće. Uvek sam birala ovo prvo. Drugo sam sklanjala od sebe. Probajte i vi, izaberite druge teme na kafi, ne boli!
