Sigurno su neki od vas već bili ispred zgrade parlamenta u Bukureštu, a za one koji nisu, predstavićemo vam je nizom bitnih činjenica i tako navesti vas da je posetite i kao turisti.
Nikolae Čaušesku, rumunski komunistički lider, imao je ideju da arhitekturu Bukurešta preuredi i stavi u “harmoniju” sa tadašnjim režimom. Čaušeskuova inspiracija bila je prestonica Severne Koreje – Pjongjang. Izgradnja rumunskog parlamneta je započeta 1983.godine. “Kuća republike”, kako je prvobitno nazvana zgrada rumunskog parlamenta, je trebalo da pokaže moć rumusnkog komunističkog vođe koji, zbog svog pogubljenja izazvanog revolucijom, nije dočekao kraj izgradnje.
Zgrada rumunskog parlamenta je po mnogo čemu jedinstvena građevina koja postavlja brojne rekorde. Ovo su neki od njih:
• Druga najveća zgrada na svetu
Zgrada rumunskog parlamenta, nakon “Pentagona” predstavlja drugu najveću zgradu ovog tipa na svetu. Prostire se na 360.000 kvadratnih metara i u sebi sadrži rumunski parlament, kancelariju rumunskog predsednika, rumuski senat, Muzej savremene umetnosti i Muzej totalitarizma. Zgrada je duga 240 metara, 270 metara široka, 86 metara visoka i 92 metara duboka. Interesantna činjenica je da je čak 30 procenata zgrade i dalje neiskorišćeno.
• Najteža zgrada na svetu
U svojoj konstrukciji, zgrada sadrži 700.000 metričkih tona čelika i bronze, 1.000.000 kubnih metara transilvanijskog mermera, 3.500 metričkih tona kristala. Takođe, za izgradnju zgrade utrošeno je 900.000 kubnih metara drveta.
• Enterijer je impresivan
Enterijer zgrade rumunskog parlamenta je impresivan. U njemu se nalazi čak 200 000 kvadratnih metara tepiha. Unutar zgrade nalazi se 480 kristalnih lustera. Prozori su ukrašeni zavesama koje su ručno tkane. Svaka zavesa teži neverovatnih 250 kilograma.
• Žrtve izgradnje su brojne
Kako bi sagradio ovu masivnu građevinu, Čaušesku je srušio većinu starog gradskog jezgra. To je značilo uništenje 19 pravoslavnih crkava, šest sinagoga, tri protestantske crkve i 30 000 domova. U izgradnji parlamenta učestvovalo je između oko 70 000 ljudi koji su radili u tri smene. Njih su činili vojnici ali i obično stanovništvo koje je bilo pod prinudom. Procenjuje se da je 3000 ljudi izgubilo živote tokom gradnje. Gradnja, u koju je utrošeno 3 milijrade evra, je zavšrena 1989.godine.
• Podzemni deo u tunelima
U podzemnom delu zgrade nalazi se mreža tunela koji su dovoljno dugački i široki da se u njima mogu održavati trke automobila. Podzemni deo rumunskog parlamenta može primiti 20 000 automobila.
Verujemo da su vas ovi podaci iznenadili i inpresionirali, te stoga verujemo i da će utisak kada posetite Bukurešt biti još upečatljiviji!
