Često se pitamo šta je to život. Gde je? Da li je pravolinijski ili horizontalni put? Da li je samo put koji ima određena pravila ili pravila biramo sami. Taj put je neravan, sa uzbrdicama i nizbrdicama, ali ga svakim danom osvajamo mentalnim i emocionalnim sazrevanjem.
U ovim konfuznim i kontradiktornim vremenima, čovek ima veliku potrebu da se približi najskrivenijem delu sebe. Često odluta u detinjstvo, u želji da bar na kratko oživi svoju bezbrižnost i nevinost.
Bezbrižnost je ostala duboko u nama i podseća nas na vreme kada nije postojalo moje i tvoje, ispravno i pogrešno, gorčine, predrasude i strahovi. Bilo je to vreme puno ljubavi, pogledi koji ne znaju da osuđuju.
Da bismo prihvatili život, prvo moramo prihvatiti sve što nam nudi. Strah se upravo rađa iz neznanja, ako ne vidimo suštinu, nećemo znati ni kojim putem da krenemo. Koliko je čovek sam sebi neprijatelj, ukoliko odluči da ceo život proživi u strahu od nepoznatog? Nemojte se tešiti rečenicom „ Meni je dobro ovako“ ili „Moglo je i gore da bude“, umesto što bežite, uzmite život u svoje ruke!
Probudite se, život je ovde, sada i samo je jedan!
