Većina nas se „budi“ iz zimskog sna čim sunce grane i zaredaju se topliji dani. Kreću laganije krpice, skidamo bunde i čizme, igramo se bojama, a i osećamo se razdraganije nego proteklih hladnih dana. To važi za većinu ljudi. A šta ćemo sa onima kojima se ništa ne mili iako je sve tako lepo, iako cveće cveta i zeleni se sve?
Možda se prepoznajete.
Da, dešava se mučnina, malaksalost, glavobolja, loše spavanje, sve to bez nekog određenog zdravstvenog razloga. Vrlo često mrzovolja, anksioznost i dosada okupiraju celu dušu i telo čoveka. Zbog čega je to tako?
Pojava prolećnog umora može se, između ostalog objasniti i promenama u lučenju melatonina (hormona koji reguliše san) i serotonina (neurotransmitera koji ima povoljan uticaj na raspoloženje). Tokom zimskog perioda kratkih obdanica organizam proizvodi više melatonina, a manje serotonina što značajno utiče na raspoloženje. U proleće, produžetkom obdanice, lučenje melatonina opada a nivo serotonina ponovo je u blagom porastu. Tokom ovog perioda adaptacije kraće spavamo, a takođe je i slabiji kvalitet sna. Veliki je broj onih koji se osećaju iscrpljeno tokom dana, a promenljivi vremenski uslovi nimalo ne doprinose poboljšanju. Takođe, početkom proleća, očekujemo da budemo puni elana, a našem organizmu je potrebno ipak malo više vremena. Uglavnom se osećamo tako da ne znamo odakle da počnemo sami sa sobom da rešavamo probleme i problemčiće. Šetnje na svežem vazduhu, zdrava i uravnotežena ishrana, pronalaženje vremena za opuštanje i izbegavanje nepotrebnog stresa mogu pomoći u prevazilaženju prolećnog umora.
Depresivni smo najviše zbog toga što TO jednostavno NE PROLAZI! Osećamo se ružno što zbog svega toga, ali još veći je pritisak od pitanja „kad će me proći?“ Odatle sve ide u krug…
Najbolje bi bilo kada bismo sami sebe pustili. Dajte sebi vremena i oduška. Neka priroda odradi svoje, a i mi ćemo svoje.
Ne zaboravite, niste jedini. Nekome proleće zasmeta, a nekome jesen. Priroda nas je nagradila mnogo čime, ne ljutimo se na nju! Ipak smo mi neka čudnija bića.