Televizija i kompjuteri, postali su uz blagoslov roditelja, neizostavni vaspitači dece. Gotovo da je nezamislivo da u današnjem vremenu, dete odrasta bez prisustva elektronskog uređaja. Roditelji, da bi imali što više vremena za sebe, olako i nerazmišljajući o posledicama, dopuštaju deci da satima gledaju u televizor ili biraju još goru opciju, pa im prepuštaju telefon.
Dete ne zna granicu između televizije i životne stvarnosti. „Život“ na TV-u, njemu je daleko interesantniji i bogatiji, nego njegov sopstveni. Deca su u stanju da satima gledaju u televizor, pritom ne razumevajući ni sam sadržaj onoga što gledaju.
Većina lekara, psihologa i psihijatara smatra da će glavne bolesti u 21. Veku, biti bolesti izazvane televizijom i kompjuterom. Lekari tvrde da TV- ekran stvara zračenje koje dovodi do nervno-somatskih poremećaja u organizmu deteta i jako iscrpljuje nervni sistem. Dugotrajno sedenje pored ekrana dovodi do asteničko – neurotičkih poremećaja, ali najuočljiviji su psiho – emocionalni poremećaji. Primećeno je da kod dece, koja su navikla da sede uz televizor, slabi pamćenje, sporije razmisljaju, postaju razdražljiva, nervozna i preosetljiva.
Televizija na razne načine utiče na ponašanje deteta, a nije ni čudo jer TV ima hipnotički uticaj i utiče na njegovu podsvest. Ponašanje prema roditeljima se menja, posebno kada oni zahtevaju da se dete odvoji od ekrana.
Ako se sa nostalgijom uvek sećate svog detinstva, prepunog prirode, beskrajnih igara pod vedrim nebom, zašto i svojoj deci ne bi omogućili isto!? Da bi imali čega da se sećaju i da vam budu zahvalni, potrudite se da i njihovo detinstvo bude bezbrižno i radosno.
