Kao društveno odgovorni pojednici, a samim tim i kao deo zajednice, svi moramo obratiti pažnju na doprinos očuvanju životne sredine i biti deo održivog razvoja.
Jedan od velikih problema s kojim se susrećemo već godinama, a koji ne jenjava jeste i zagađeno zemljište!
,,Zemlja, baš kao i vazduh i voda, nam je sve! „
Ne smemo biti toliko nemarni, jer nam upravo naše zemljište daje i zdravlje. Ipak mi nismo jedini, gde su nam životinje? Gde su nam ptice? Zar i oni ne uzimaju hranu upravo iz zemljišta?
Budimo razumni!
Prosto je neophodno je da smanjimo zagađeno zemljište da se ne bismo suočili s velikim posledicama.
Uzroci zagađenja zemljišta uključuju i povećanje urbanizacije, domaćeg otpada, industrijskog otpada i neprikladnih poljoprivrednih aktivnosti.
Zagađivači zemljišta mogu da budu čvrsti, tečni ili gasoviti. Oni pogoršavaju kvalitet i sadržaj minerala u tlu i ometaju biološki balans organizama u zemljištu.
Smanjenjem ili eliminisanjem otpada i njegovog izvora i zamenom netoksičnih opcija za opasne materije možemo da smanjimo zagađenje zemljišta, i to na sledeće načine:
1. Smanjenjem upotrebe hemijskog đubriva i pesticida
Biljke zahtevaju nutrijente u zemljištu poput azota, fosfora i kalcijuma za razvoj i rast, a budući da su one najčešće na udaru glodara, insekata i bakterija, farmeri koriste pesticide kako bi ih zaštitili. Korišćenje veštačkog đubriva i pesticida dovodi do drugih problema, jer sastojci koji se nalaze u veštačkom đubrivu mogu da ugroze okruženje i stvore zdravstveni rizik kad su preparati korišćeni duži vremenski period i u pogrešnim proporcijama.
Kako bi sprečili ove posledice, farmeri treba da koriste kompostirano đubrivo i biođubrivo.
2. Tretiranjem čvrstog otpada
Odlaganje čvrstog otpada poput kućnog smeća i industrijskih materijala na zemlju povećava nivo toksičnosti i opasnih materija u zemljištu. Otpad takođe menja hemijska i biološka svojstva zemljišta poput alkalnog nivoa.
Neophodno je da smanjimo zagađenje zemljišta da se ne bismo suočili s velikim posledicama.
Hemijskim metodama tretiranja otpada poput kiselo-bazne neutralizacije, opštine mogu da izmene nivo pH čvrstog otpada pre odlaganja na deponijama. Degradiranje nerastvorljivog otpada korišćenjem metoda poput dodavanja hemikalija ili enzima pod kontrolisanim uslovima pre odlaganja bi takođe moglo da smanji zagađenje zemljišta.
3. Pošumljavanjem
Vegetacija šuma i livada vezuju zemlju da i dalje ostane netaknuta i zdrava. Oni takođe podržavaju mnoga staništa što doprinosi kompletnom ekosistemu. Konstrukcije, seča šuma i rudarstvo s druge strane ostavljaju zemljište ogoljenim i izlažu ga zagađivačima. Vraćanje šuma i sadnjom što više drveća zaštitićemo zemljište od poplava i erozije, a takođe i poboljšati plodnost zemljišta i povećati biodiverzitet.
4. Oporavkom ili recikliranjem materijala
Kako bismo smanjili zagađenje zemljišta čvrstim otpadom, možemo ponovo da iskoristimo materijale poput plastičnih kesa, stakla i tkanina u svom domu umesto izbacivanja.
Recikliranjem ćemo smanjiti količinu čvrstog otpada koje završi na deponijama i doprineti očuvanju prirodnih izvora.
Pored navedenog, moramo pronaći i adekvatne mere zaštite kako ne bismo izazvali katastrofu!
Mere zaštite podrazumevaju smanjenje upotrebe zagađujućih materija u poljoprivredi, dobro organizovanje deponija, zasađivanje biljaka koje su u stanju da upijaju zagađujuće, pa i otrovne materije, pametnija urbanizacija i mera koja se najbolje pokazala i koja se direktno odnosi na sve nas pojedinačno – da se posveti malo vise pažnje na svoje okruženje!
Odlažite smeće tamo gde mu je mesto! Ne uništavajte drvorede! Ne prosipajte štetne materije gde god stignete! Osvestite se!
