S obzirom na stanje u svetu po pitanju zagađenosti vazduha, naša je dužnost da stalno govorimo o istom kako bismo na neki način probudili svest kako pojedinaca tako i vlasti.
Svake godine zagađenje vazduha ubije više ljudi nego pušenje, pokazali su rezultati istraživanja međunarodne grupe naučnika koja poziva svet da prestane da koristi fosilna goriva.
Nemački i kiparski naučnici ustanovili su da od posledica zagađenja vazduha godišnje umre oko 8,8 miliona ljudi u raznim delovima sveta, što je gotovo dvostruko više nego ranije procenjenih 4,5 milioin.
Svetska zdravstvena organizacija je procenila da godišnje od posedica pušenja umre oko 7,2 miliona ljudi.
Naučnici su ustanovili da je u Evropi od posledica zagađenosti vazduha smrtno stradalo oko 790.000 ljudi, a u 40 do 80 odsto smrtnih slučajeva reč je o kardiovaskularnim bolestima, kao i o srčanom ili moždanom udaru.
Većina čestica i drugih zagađenih materija u evropskim zemljama potiče od izgaranja fosilnih goriva, potrebno je preći na druge izvore goriva kada je posredi proizvodnja energije. Korišćenjem čiste, obnovljive energije, ispunjavamo uslove iz Pariškog sporazuma, čija je svrha ublažiti učinak klimatskih promena. Istovremeno bismo na taj način mogli da smanjimo i stopu smrtnosti koja se dovodi u vezu s zagađenjem vazduha u Evropi za čak 55 odsto.
Ozon i najsitnije lebdeće čestice, poznate kao PM2.5, razmera 2,5 mikrometara i manje, koje su posebno štetne za zdravlje mogu stići do pluća, ali i da prodru u krv.
Čestice su jedan od glavnih uzroka respiratornih i kardiovaskularnih bolesti. Danas ograničenje iznosi 25 mikrograma po kvadratnom metru što je dva i po puta više od preporuka Svetske zdravstvene organizacije.
Širom sveta, zagađenje vazduha godišnje uzrokuje dodatnih 120 smrtnih slučajeva na svakih 100.000 stanovnika, a u delovima Evrope u kojima je zagađenje vazduha ekstremno, zabeleženo je i više od 200 smrtnih slučajeva na 100.000 stanovnika.
Proteklih meseci mogli smo u medijima videti koji su to gradovi u zemlji i regionu najzagađeniji, a to su: Beograd, Niš, Valjevo, Sarajevo, Zenica, Tuzla itd. Uglavnom je opravdanje bilo zbog sezone grejanja. Pored sezone grejanja, ovo su ostali zagađivači vazduha u Srbiji i na Balkanu:
- stare termoelektrane koje nisu obnovljene (najviše u Srbiji, Bosni i na Kosovu)
- alumunijumski kombinati i zastareli industrijski kapaciteti u Crnoj Gori
- čelična industrija u Makedoniji
- ilegalna seča drva i trovina preko granica (u celom regionu)
- odlaganje industrijskog otpada
- insistiranje na izgradnji malih hidroelektrana, koje prete da unište reke i male slivove.
Dakle, jasno je da je i do nas kao pojedinaca ali i do država kao odgovornih subjekata. Nije teško zaključiti da smo u velikom problemu i da na smrtnost usled zagađenja vazduha možemo svesno uticati, samo je bitan taj veliki nivo svesti koji još uvek nismo poprimili.
