Možete li se setiti kada ste poslednji put tražili detelinu s četiri lista?
A jeste li je ikad pronašli? Da li ste znali da detelina sa četiri lista simbolizuje sreću?
Sećam se sebe, svakog proleća bih tražila bezuspešno ta četiri lista jer, kako mi rekoše, tad bih bila srećna. A kad je ne pronađem, kažem sebi da sigurno nije tu. I nisam bila nesrećna.
Ne znam koliko ste sujeverni ili niste, ali složićete se da uvek postoji to nešto što je narod nekada rekao i ma koliko bili izvan sujeverja, verujete u to.
Sreća je sve. I što uopšte imamo priliku da budemo tu gde jesmo i da vidimo, osećamo i želimo. Želimo pronaći tu detelinicu da nam potvrdi da smo mi ipak srećna bića.
Da li je uvek tako? Treba li nam to nešto da nam potvrdi već jasno stanje?
Malo smo čudna bića. Sve što imamo, sve što jesmo, nekada je sasvim negde u magli dok nam ne dođe potvrda naših vrednosti i sreće.
Rekla bih da smo svi srećni što uopšte postojimo i svako od nas ima bar jedan razlog da bi bio srećan.
Mada, lepo je želeti, tragati, sa svim tim lepim osećajem iščekivanja nečega lepog.
Nekada tražimo tu detelinicu kao tračak nade u bolje, kada nam se gubi tlo pod nogama, pa i ako je ne nađemo, ona je tu negde, želimo više!
Ja sam je dobila, nisam je nikada lično pronašla. Držala sam je u novčaniku dok nije izgubljen. I opet sam srećna.
Proleće se probudilo, ja ću opet u potragu kao i svih godina do sada. A vi?
Čuvajmo našu prirodu, daje nam sreću, dajmo i mi njoj!
