Devojčice, devojke, žene, vi mlađe i vi sredovečne, je li bilo dana da se niste pogledale i zanovetale same sebi što se baš sad pojavio? Nije!
Ja evo ne znam nijednu žensku osobu koja nije imala taj nazovi problem.
Problem je kad se opteretimo time, a nosiva medalja baš kad nas baš briga za to!
Odlučila sam da smo celulit i ja na TI! Pa ima onaj stih „okreni broj 95“ kad je gospođu baš briga za tog tipa, e tako je mene baš briga za celulit.
Da sam rob njemu, neću. Ne dozvoljavam. Nosim ja njega a ne on mene. On je moja medalja. Kad sam sedela dugo, jer sam morala, jer mi se nije dalo robovati treninzima samo zato što nisu u mojoj auri. Onda kada mi je bilo gadno piti mnogo vode i kad sam se davila čokoladama, nastajao je. Kad sam sedela prekrštenih nogu jer sam dama, nastajao je. I onda kad sam ležala danima, nivoa svesti tek tolikog da moram ustati da otvorim vrata poštaru i do toaleta. Ne umem ja biti rob ničemu. Sad sedim isto tako prekrštenih nogu u haljinici sa obiljem cveća i baš me briga što se narandža stvara po mojoj koži.
Ok, da se ne zalete one koje ga ističu – obucite se prikladno. Ne mora se istaći i dekolte i noga, i zadnjica i tik ispod nje. Malo takta, moliću! Za sve one oči, i muške i ženske!
Još nešto, ne morate robovati ničemu. Apsolutno ničemu. Taj celulit je tu, vaše/naše je obeležje. Ne robujte svemu što kažu. Isprobajte ono što je u skladu sa vašim mogućnostima, ali volite svoje telo! Ne može nasilno, ne sme! Pijem evo i sad vodu, jedem što mi se jede, mršavija sam no inače, pa opet je tu. Šta sad? Lepa sam, pa sam lepa! Celulite moj, volim tebe ja! „Okreni broj 95 kao sav normalan svet…“
