Škoda je 1980-ih godina bila predmet šala : ,,Zašto škoda ima grejanje zadnjeg stakla? Da se ljudima ne smrznu ruke dok guraju auto!“
Godine 1989. Kompanija je prodala samo 150.000 automobila u tadašnjoj Čehoslovačkoj, iako je imala monopol u automobilskoj industriji. Folksvagen je 1991.kupio 30% akcija Škode, a do 2000.je u potpunosti preuzeo kompaniju. Filijala je u početku proizvodila jednostavne delove za Folksvagenove jeftinije modele. Škoda danas proizvodi mnogo komplikovanije menjače, pa čak i motore za svoju matičnu kompaniju. I dalje proizvodi svoje automobile: čak 750.000 automobila je proizvedeno u 2010. U fabrikama u Češkoj i Slovačkoj, ali i u Ukrajini, Rusiji i Indiji.
Škoda je u vrhu istraživanja zadovoljstva potrošača u Velikoj Britaniji i Indiji i rangira se bolje od Forda, Honde i Tojote. Umesto izazivanja podsmeha, sada uliva poverenje.
Uspeh škode je simbol napretka ostvarenog u kontekstu prebacivanja proizvodnje u centralnu i jugoistočnu Evropu. To čine nemački, švedski, švajcarski, francuski i drugi proizvođači, povećavajući produktivnost na tržištima u nastajanju ( centralna, istočna i jugoistočna Evropa) dok istrovremeno povećavaju rentabilnost svojih matičnih kompanija. Rumunska Dačija je u takvom odnosu sa Renoom. Italijanski Fijat je takođe prepoznao rentabilnost na istoku i sada je vlasnik dve trećine Zastava automobila – kompanije poznate po proizvodnji „juga“ – gde u saradnji sa turskim TOFAS-om proizvodi najprodavanije kombije.
